Zalivanje travnjaka leti — koliko, kada i kako

Retko i obilno, umesto malo i svaki dan

Najčešća greška u julu i avgustu nije premalo vode, nego pogrešan ritam. Kratko prskanje svako veče pokvasi samo gornji sloj zemlje, a trava se ponaša tačno onako kako je naučite: korenje ostaje plitko, u zoni koja se prva osuši. Čim preskočite dan ili dva, travnjak požuti, iako ste ga tehnički zalivali redovno.

Dublje zalivanje radi obrnuto. Voda prodre u zonu gde korenje može da je koristi danima, a između dva zalivanja gornji sloj se prosuši, što korenje tera nadole. Takav travnjak mnogo mirnije podnosi vrućinu i pauze u zalivanju.

Koliko je to u brojkama

Za naše letnje uslove računajte oko 25 mm vode nedeljno ukupno, što je 25 litara po kvadratnom metru. Tu količinu podelite na dva dublja zalivanja, umesto na pet ili sedam kratkih. Znači, otprilike 12 do 13 mm po zalivanju, sa nekoliko dana razmaka.

Sremski černozem na lesnoj terasi tu pomaže. To je ilovača, praškasta ilovača, zemljište koje vodu prima ravnomerno i drži je pristojno dugo. Voda ne propada kao kroz pesak, ali ni ne stoji na površini kao na teško glinovitim terenima. Ako primetite da se voda sliva niz nagib pre nego što se upije, podelite zalivanje na dva prolaza sa pauzom od dvadesetak minuta.

Kako da znate da je voda stigla do korena

Ne treba vam oprema. Razmestite po travnjaku nekoliko praznih konzervi ili plitkih tegli iste visine, pustite zalivanje i merite koliko je vremena potrebno da se u njima skupi oko 12 mm vode. To vreme je vaša mera, i istovremeno vam pokazuje da li pojedini delovi travnjaka dobijaju znatno manje od ostalih.

Drugu proveru uradite sat vremena posle zalivanja: gurnite odvijač ili dugu baštensku viljušku u zemlju. Ako ulazi lako 15 do 20 centimetara, zalili ste dovoljno. Ako se zaustavi na pet centimetara, voda nije prošla dalje od površine i sledeći put treba da zalivate duže, a ne češće.

Zašto rano ujutru

Najbolji termin je rano jutro, otprilike između pet i devet sati. Tada je temperatura niska, vazduh još miran, pa gotovo sva voda završi u zemlji.

Podnevno zalivanje se najvećim delom izgubi na isparavanje. Visoka temperatura i suv letnji vetar odnesu dobar deo vode još u vazduhu ili sa lista, pre nego što stigne do zone korena, pa dobijete utisak da ste zalivali, a zemlja ispod ostane suva.

Večernje zalivanje deluje logično, ali nosi realan problem: list ostaje mokar celu noć, a toplo i vlažno lišće je idealno za gljivične bolesti. Ako vam raspored dozvoljava samo veče, zalijte što ranije, dok još ima dva do tri sata svetla da se trava prosuši.

Kiša se računa u nedeljni zbir

Onih 25 mm je ukupna količina, ne dodatak na kišu. Postavite jednostavan kišomer na otvoreno mesto u dvorištu i pratite ga. Posle poštenih 20 mm kiše nedeljno, travnjaku najverovatnije ne treba ništa više te nedelje. Kratak letnji pljusak koji ostavi dva ili tri milimetra, sa druge strane, praktično ne menja ništa, koliko god izgledao dramatično.

Ovaj deo je najlakši da se automatizuje. Kada planiramo zalivni sistem, ciljamo upravo na taj režim, dva dublja ciklusa nedeljno u ranim jutarnjim satima, sa senzorom kiše koji preskače ciklus posle padavina, umesto da sistem radi po navici i onda kada nije potrebno.

Šta menjati u toplotnom talasu

Kada temperature dugo stoje iznad 35 stepeni, ne prelazite na svakodnevno kratko prskanje. Osnova ostaje ista: dva dublja zalivanja nedeljno, u ranim jutarnjim satima.

Ako trava i posle zalivanja ostaje sivkasta i ako otisak stopala ostaje vidljiv duže od pola minuta, to su prvi znaci stresa od suše. Tada u toj nedelji možete ubaciti još jedno zalivanje, ali kao privremeni izuzetak dok talas traje, a ne kao novo pravilo. Čim vrućina popusti, vratite se na 25 mm nedeljno u dva navrata, jer trajno više vode ne pravi jači travnjak, nego pliće korenje.

Uz vodu, presudna je i visina košenja. Leti držite travu na 6 do 8 cm, jer viši list zaseni zemlju, usporava isparavanje i drži korenje hladnijim. U proleće i jesen se spuštate na 4 do 5 cm. U svakom slučaju važi pravilo trećine: nikada ne skidajte više od trećine visine lista odjednom, a u velikim vrućinama pre preskočite košenje nego što ćete ga skratiti prekomerno.

Kada ima smisla pozvati nekoga

Ako pojedini delovi travnjaka uvek gore prvi, ako se voda sliva ka jednoj strani ili ako postojeći sistem troši mnogo vode a rezultat izostaje, obično je problem u rasporedu i pokrivenosti, ne u količini vode.

VERDEN iz Sremske Mitrovice izlazi na teren bez naknade, procenjuje stanje travnjaka i zemljišta i pravi detaljnu ponudu bez obaveze. Radimo redom: analiza terena, plan i raspored radova, izvođenje, pa fino podešavanje kada sve proradi. Za travnjake koje treba držati u formi tokom cele sezone dogovaramo i ugovore o održavanju, koji pokrivaju košenje, prihranu, orezivanje i provere zalivnog sistema.