Postavljanje vrta

Jesen je za većinu listopadnog drveća i žbunja najbolji termin — zemljište je toplo, padavina ima više, i biljka do proleća stigne da razvije koren. U Vojvodini prvi mrazevi po pravilu stižu u drugoj polovini oktobra, pa se jesenja sadnja planira tako da biljka ima nekoliko nedelja u toploj zemlji pre toga. Rano proleće je druga dobra prilika, pre nego što krene listanje, a sadnice u kontejneru mogu i tokom sezone uz redovno zalivanje; sadnja golog korena vezuje se za period mirovanja.

U našem podneblju se dobro pokazuju perovskija, sedum, kovilje, ukrasne trave i otporne sorte lavande (Lavandula angustifolia), a od žbunja tamariks, žutika i dren — sve to podnosi sunčane položaje i lakše zemljište. Ruzmarin se često pominje u istom društvu, ali u kontinentalnom delu Srbije nije pouzdano zimootporan i traži zaklonjeno mesto i zaštitu, pa ga ne računamo kao izbor bez održavanja. Ključno je da se biljke grupišu prema potrebi za vodom, tako da suvoljubive ne dele istu zonu zalivanja sa onima koje traže vlagu, a izbor pravimo prema klimi, položaju i tipu zemljišta na vašoj parceli.

Malč čuva vlagu u zemljištu, drži temperaturu korena ujednačenom, koči korov i vremenom obogaćuje zemljište dok se razgrađuje. Sloj od pet do sedam centimetara je obično dovoljan, uz pravilo da se ne nagomilava uz samo stablo, jer zadržana vlaga na kori vodi do truljenja. Malčiranje ide kao završna faza postavljanja vrta, zajedno sa uređenjem staza i čišćenjem.

Manji vrtovi se najčešće završe za nekoliko dana, dok kompletno preuređenje veće površine traje dve do četiri nedelje, zavisno od obima zemljanih radova i staza. Redosled je uvek isti — analiza terena, plan i raspored radova, izvođenje, pa fino podešavanje. Tačan rok dajemo tek posle obilaska terena, jer pristupačnost parcele i stanje zemljišta često više utiču na dinamiku nego sama površina.