Košenje trave leti — visina, učestalost i najčešće greške

Julska i avgustovska vrelina u Sremu su ozbiljno iskušenje za travnjak. Temperature preko trideset stepeni, nedeljama bez kiše i suvi vazduh koji nosi košava rade protiv trave, a najveći deo štete koju vidimo krajem leta ne dolazi od suše — dolazi od pogrešnog košenja. Ista kosilica, ista navika i isti raspored kao u maju u avgustu daju sasvim drugačiji rezultat.

Zašto visina reza leti ide gore

U proleće i jesen travnjak kosimo na 4-5 cm. Leti se ta visina podiže na 6-8 cm i to je verovatno najvažnija odluka koju ćete doneti tokom sezone.

Razlog je jednostavan. Duža vlat pravi senku nad sopstvenim korenom i nad zemljom oko sebe. Ta senka snižava temperaturu površinskog sloja zemlje i znatno usporava isparavanje, pa voda koju ste dali ostaje dostupna korenu duže. Uz to, dubina korena prati visinu nadzemnog dela — travnjak košen nisko ima plitak koren koji u sremskoj vrelini nema odakle da vuče vlagu. Gusta i malo viša trava istovremeno zatvara prostor korovu, jer korov niče tamo gde do zemlje dopire svetlo.

Travnjak košen na tri centimetra u julu izgleda uredno tačno jedan dan. Već posle nedelju dana pokazuje žute mrlje na najizloženijim mestima, obično uz staze i uz južnu stranu ograde.

Pravilo trećine

Nikada ne uklanjajte više od trećine visine vlati u jednom prohodu. Ako travnjak držite na 7 cm, kosite kada dođe do otprilike 10 cm, a ne kada dosegne petnaest.

Kada odsečete polovinu ili više, biljka ostaje bez najvećeg dela lisne površine kojom pravi hranu i reaguje tako što zaustavlja rast korena i baca sve resurse u obnovu lista. To je stres i u maju, a u avgustu se posledice vide nedeljama. Ako se travnjak otrgao kontroli dok ste bili na odmoru, spustite ga u dva navrata sa razmakom od nekoliko dana, umesto da ga jednim prolazom vratite na željenu visinu.

Oštra sečiva su leti važnija nego ikad

Tup nož ne seče vlat nego je cepa i kida. Takva rana je široka, neravna i suši se danima — pogledajte travnjak dva dana posle košenja tupim nožem i videćete beličasto-žućkastu izmaglicu preko cele površine. To su hiljade osušenih vrhova.

U proleće, kada ima vlage i trava brzo raste, biljka takvu ranu zatvori brzo. U avgustu, kada raspolaže sa malo vode, svaka takva rana je i gubitak vlage i otvorena vrata za bolesti lista. Oštrite nož nekoliko puta u sezoni, a obavezno pre nego što uđete u najtopliji deo leta.

Malčiranje ili skupljanje

Leti je malčiranje po pravilu bolji izbor. Sitno iseckana trava pada između vlati, zadržava vlagu u površinskom sloju i vraća zemlji hranljive materije, pa travnjak lakše podnosi vrelinu. Uslov je da kosite dovoljno često i da je trava suva — malčiranje prerasle ili vlažne trave ostavlja grudve koje guše travnjak ispod sebe.

Skupljanje ima smisla kada je travnjak prerastao, kada se pojave bolesti lista ili kada je korov u fazi semena i ne želite da ga raznesete po celoj površini.

Koliko često leti kositi

Ritam ne diktira kalendar nego rast. U maju travnjak često traži košenje dvaput nedeljno; sredinom leta rast usporava i jednom u deset do četrnaest dana zna biti sasvim dovoljno. Merilo je pravilo trećine — kosite kada je trava porasla za trećinu iznad željene visine, a ne zato što je subota.

Ovde treba pomenuti i zalivanje, jer ono direktno određuje koliko će trava rasti. Travnjaku je potrebno oko 25 mm vode nedeljno ukupno, računajući i kišu, i to raspoređeno u dva dublja zalivanja umesto u svakodnevno površno kvašenje. Dublje zalivanje tera koren nadole, a svakodnevno prskanje ga zadržava pri površini, gde je zemlja najtoplija i najsuvlja.

Najčešće greške leti

• Košenje travnjaka pod stresom od suše. Ako trava ne vraća oblik kada preko nje pređete i ima sivkasto-plavičastu nijansu, ostavite je na miru. Košenje u tom stanju je drugi udarac na biljku koja se već bori. Zalijte, sačekajte da se oporavi, pa tek onda kosite.
• Košenje mokre trave. Vlažne vlati se poležu i ustaju tek posle prohoda, pa je rez neravan; kosilica ih cepa umesto da ih seče, malč se lepi u grudve, a točkovi na vlažnoj zemlji prave kolotečine. Sačekajte da rosa spadne.
• Košenje u podne. Rano prepodne, čim rosa spadne, ili kasno popodne i rano veče su znatno bolji izbor. U ta doba dana su vazduh svežiji, a zemlja hladnija, pa sveže odsečena vlat ne mora da zatvara ranu pod najjačim suncem i gubi znatno manje vode.
• Prihrana azotom u jeku vrućina. Azot u julu tera bujan, mek i vodenast list koji prvi strada. Prihrana ima smisla u proleće i početkom jeseni.
• Uvek isti pravac kretanja. Menjajte smer košenja iz puta u put, inače vlati počnu trajno da leže u jednom pravcu, a točkovi prave ustaljene tragove.
• Očekivanje zelenila po svaku cenu. Blago povlačenje boje u najtoplijem delu leta je normalna reakcija trave, a ne bolest. Travnjak koji je pravilno košen i redovno zalivan vraća se sam čim popuste vrućine.

Kada je lakše prepustiti drugome

Letnje košenje je sitan posao koji se ne oprašta ako se propusti u pogrešnom trenutku, pa vlasnici većih dvorišta i poslovnih površina često ugovaraju sezonsko održavanje travnjaka kako bi košenje, prihrana, orezivanje i provera sistema za navodnjavanje išli po planu, a ne po slobodnom vikendu. Ako niste sigurni šta vaš travnjak traži, izlazak na teren i procena stanja su besplatni, a nakon njih dobijate detaljnu ponudu bez obaveze.