Održavanje zalivnog sistema tokom sezone

Zalivni sistem je jedina instalacija u dvorištu koja radi dok vas nema i o čijem se radu sudi tek kada nešto pođe naopako. Do tada sve deluje uredno: kontroler pali zone, glave izlaze, trava je zelena. Problemi se retko najavljuju kvarom, češće žutom mrljom uz ivicu terase u julu, kada je već kasno da se stvar reši zalivanjem.

Ovaj tekst se bavi onim što dolazi posle ugradnje, dakle nadzorom i podešavanjem sistema koji već radi.

Provera pokrivenosti: prošetajte kroz ciklus

Najkorisnija provera je i najjednostavnija. Jednom mesečno pustite svaku zonu ručno, danju, i stanite pored nje dok radi. Petnaestak minuta za celo dvorište, a otkriva gotovo sve.

Gleda se nekoliko stvari. Da li svaka glava izlazi do kraja i uvlači se posle gašenja. Da li je utonula u busen ili se nagnula iz vertikale, jer nagnuta glava baca mlaz ukoso. Da li rotacioni sprinkler prelazi ceo zadati luk ili staje ranije, što obično znači da mu je mehanizam pun sitnog peska. Da li mlaz udara u ogradu, stub ili razrasli grm koji prošle godine tu nije bio. I da li se mlazevi susednih glava zaista preklapaju do sledeće glave, jer je tako sistem zamišljen. Preklapanje koje deluje kao previše vode jedini je način da raspodela bude ravnomerna.

Znaci koje trava daje pre nego što vi primetite kvar

Trava se suši u obrascu koji odaje uzrok. Pravilan krug oko jedne tačke znači glavu koja daje manje nego što bi trebalo. Klin koji se širi od glave ka spolja znači zaustavljen ili pomeren luk. Traka duž ivice znači da je glava utonula, pa mlaz seče travu umesto da preleti preko nje. Rasejane bledunjave mrlje po celoj zoni najčešće nisu kvar nego prekratko zalivanje.

Test posudama: koliko vode zaista pada

Minuti na kontroleru ne znače ništa dok ne znate koliko milimetara vode daju. To se meri lako. Rasporedite po zoni šest do osam istih posuda ravnih zidova, na primer praznih konzervi, neke blizu glava a neke na sredini između njih. Pustite zonu petnaest minuta, pa lenjirom izmerite vodu u svakoj.

Dobijate dva podatka. Prvo, prosečnu količinu, iz koje računate koliko minuta treba za dozu. Travnjaku u našim uslovima ide oko 25 mm nedeljno ukupno, računajući i kišu, i to raspoređeno u dva dublja zalivanja umesto u svakodnevno prskanje po površini. To znači nešto preko 12 mm po zalivanju, pa ako ste za petnaest minuta skupili 6 mm, zoni treba oko pola sata.

Drugo, i važnije, dobijate razliku između posuda. Ako najpunija ima dvostruko više od najpraznije, zona nije izbalansirana i duže vreme to neće rešiti, samo će zaliti jedan deo dok drugi i dalje žedni.

Kontroler prati vreme, ne kalendar

Raspored postavljen u maju u avgustu je pogrešan, a u septembru rasipnički. Sezonu pratite u nekoliko koraka: kratko i ređe u proleće, puna doza u julu i avgustu, pa smanjivanje kroz septembar. Po kišnoj nedelji ciklus se preskače, jer se kiša računa u onih 25 mm.

Zalivajte rano ujutru, između pet i osam. Uveče list ostaje mokar preko noći i to je poziv gljivičnim oboljenjima. Kada duva vetar, mlaz se raznosi i zavetrina ostaje suva, pa tih dana zalivajte u najranijim satima i podelite ciklus na dva kraća. Najviše se to oseti na počecima i krajevima sezone, kada košava, jugoistočni do istočno-jugoistočni vetar, u Sremu ume da se zadrži danima.

Pad pritiska i šta govori

Ako mlaz odjednom nema domet ili glave jedva izlaze, pritisak je pao. Slab pritisak na svim zonama upućuje na dovod, filter ili ventil na glavnom vodu. Slab pritisak samo na jednoj zoni upućuje na tu zonu: zapušen filter u glavi, oštećen ventil ili curenje pod zemljom, koje odaje stalno vlažna ili neobično bujna mrlja trave.

Previsok pritisak prepoznaje se po sitnoj magli umesto po kapima. Takva voda odlazi u vazduh i sa vetrom, i to je najčešći tihi gubitak u sistemu.

Filteri i dizne

Voda iz bunara ili sa kanala nosi mulj i sitan pesak, pa se sitasti filter na glavnom vodu ispira nekoliko puta tokom sezone. Glave imaju svoje mrežice ispod dizne: glava se odvrne, mrežica izvadi i ispere pod mlazom vode. Nikada iglom ili žicom, jer se otvor dizne time trajno proširi i ta glava zauvek daje više od suseda. Kap po kap sistemi traže isto, samo strože, jer se kod njih zapušenje ne vidi spolja nego tek po biljci koja vene.

Zašto zone vremenom izgube ravnotežu

Sistem koji je prvog dana bio savršeno podešen posle dve sezone više nije, i to je normalno. Zemlja oko glava sleže, dizne se troše nejednako, a i sama bašta se menja: nekadašnja sunčana leja danas je poluhlad ispod krošnje i traži manje vode nego zona pored. Zato podešavanje nije jednokratan posao nego stavka koja se ponavlja svake sezone.

Kada to prepustiti nekome drugom

Ispiranje filtera i pomeranje glave u ravan većina ljudi uradi sama. Balansiranje zona, zamena dizni i traženje curenja pod zemljom traže iskustvo i alat, pa te provere ulaze u sezonske ugovore o održavanju, zajedno sa košenjem, prihranom i orezivanjem. Ako probleme ni posle provere ne umete da svedete na jedan uzrok, kroz naš rad na zalivnim sistemima izlazimo na teren, pogledamo instalaciju i kažemo šta joj zaista fali, bez obaveze da posao poverite nama.

I još jedno na kraju sezone: prvi mrazevi u Vojvodini dolaze u drugoj polovini oktobra, pa sistem treba isprazniti pre toga. Voda zaostala u cevima i ventilima preko zime pravi štetu koja se otkrije tek u aprilu.