Kada sejati travu u Srbiji

Pitanje kada sejati travu ima odgovor koji većinu ljudi iznenadi: u kontinentalnoj klimi Srbije, a naročito u panonskom delu, jesen je po pravilu bolji termin od proleća. Razlog nije tradicija nego biologija semena i način na koji se kod nas ponaša leto.

Temperatura zemljišta je važnija od kalendara

Seme trave ne reaguje na datum nego na toplotu zemljišta na dubini od nekoliko centimetara. Engleski ljulj kreće da niče kada zemljište stabilno pređe 10 do 12 °C, dok vijuci i livadarka traže oko 12 do 14 °C. Ispod te granice seme ume nedeljama da leži nepromenjeno, a jedan deo se u međuvremenu i pokvari.

U proleće se ta temperatura kod nas dostiže tek sredinom aprila, često i kasnije. U ranu jesen je zemljište već zagrejano od letnjih meseci, dok se vazduh hladi, noći postaju vlažne, a padavine izdašnije. Klijanje je zato brže i ujednačenije, a mlada trava ne troši svu snagu na borbu sa isušivanjem.

Dva prozora za setvu

Rana jesen: od kraja avgusta do kraja septembra

Ovo je najsigurniji termin, ali sa jasnim rokom. Prvi mrazevi u Vojvodini i Posavini obično stižu u drugoj polovini oktobra, otprilike oko dvadesetog. Da bi mlada trava do tada stigla da razvije koren, setvu treba završiti do kraja septembra. Krajem avgusta se seje tek kada popuste vrućine i kada je najavljena promena vremena, nikako po vrelom i suvom danu.

Prednost jeseni je i u tome što su jednogodišnji korovi, pre svega muhar i štir, tada završili ciklus, pa mlade travke nemaju ozbiljnu konkurenciju. Sledećeg proleća takav travnjak kreće kao već ukorenjen, a ne kao novi posao. Setva u oktobru je rizik: zemljište se brzo hladi, klijanje se razvlači, a slabo ukorenjenu travu lako izdigne naizmenično smrzavanje i otapanje površinskog sloja.

Proleće: od sredine aprila do sredine maja

Prolećna setva je moguća i ponekad neizbežna, ali traži više rada. Travnjak zasejan u maju ulazi u jul i avgust sa plitkim korenom, baš kada se smenjuju toplotni talasi preko 35 °C i nedelje bez kiše, pa se bez pouzdanog zalivanja proređuje već u prvoj sezoni. Ako sejete u proleće, uradite to što ranije.

Priprema terena

Priprema odlučuje o rezultatu više nego izbor semena, a redosled je uvek isti:

• Uklonite višegodišnje korove sa rizomima, pre svega pirevinu i palamidu. Freza ih ne rešava — samo ih iseca i umnožava.
• Obradite zemljište na 15 do 20 cm dubine i unesite zreo kompost ako je zemlja zbijena i teška, što je čest slučaj na težim aluvijalnim zemljištima uz reke.
• Poravnajte teren i ostavite ga da slegne desetak dana. Nikne prvi talas korova, koji plitko uklonite pre setve.
• Rastresite površinski sloj do sitne, ujednačene strukture, posejte i seme lagano ugrabuljajte. Cilj je pola do jednog centimetra: što je dublje zatrpano, nicanje je slabije i neujednačenije, a preko dva centimetra veliki deo semena više ne izbije na površinu.
• Povaljajte površinu da seme ostvari kontakt sa zemljom.

Za naše uslove birajte mešavine u kojima dominiraju visoki vijuk i crveni vijuk zbog otpornosti na sušu, uz nešto engleskog ljulja za brzo pokrivanje. Startna prihrana treba da bude bogata fosforom, a ne azotom — u ovoj fazi se gradi koren, ne list.

Zalivanje: prvo često, posle retko i duboko

Prvih dvadesetak dana gornja dva do tri centimetra zemljišta ne smeju da se osuše. To znači kratko zalivanje dva do tri puta dnevno po toplom vremenu, a ne jedno obilno. Čim se formira travni pokrivač, logika se obrće. Travnjaku je u sezoni potrebno oko dvadeset pet milimetara vode nedeljno, računajući i kišu, i najbolje je da tu količinu dobije kroz dva dublja zalivanja umesto svakodnevnog kvašenja površine. Tako voda stigne dublje i koren krene naniže.

Prvo košenje je kada trava dostigne osam do deset centimetara, oštrim noževima, i tada se skida najviše trećina visine. Kasnije se u proleće i jesen kosi na četiri do pet centimetara, a preko leta se visina podiže na šest do osam, jer viši list zasenjuje zemlju i čuva vlagu.

Ako želite da zalivanje bude ravnomerno i bez svakodnevnog nadzora, ovo je pravi trenutak da razmislite o zalivnom sistemu, jer se cevi postavljaju pre setve, a ne posle.

Najčešće greške

• Setva usred leta, u julu i prvoj polovini avgusta — seme proklija pa se osuši pre nego što se ukoreni.
• Preduboko zatrpavanje semena i izostanak valjanja.
• Prekidano zalivanje: jedan propušten dan u fazi klijanja pravi trajne prazne mrlje.
• Hodanje po tek zasejanoj površini i prvo košenje tupim noževima, koje čupa mlade biljke.
• Setva na zbijeno, neobrađeno zemljište, uz nadu da će se trava sama probiti.

Kada nemate vremena da čekate

Setva podrazumeva strpljenje: prođu dva do tri meseca dok travnjak ne izgleda gotovo. Ako vam je teren potreban brzo, polaganje busena daje gotov travnjak istog dana i može se raditi kroz celu sezonu, sve dok zemljište nije smrznuto. Kada travnjak jednom postoji, dalje ga drži redovan ritam košenja, prihrane i prozračivanja, posao koji pokrivamo kroz negu travnjaka i održavanje, po potrebi i kroz sezonski ugovor.

Šta posao čini zahtevnim zavisi od stanja i nagiba terena, količine zemlje koju treba doneti ili odneti, pristupa mehanizacije i toga da li se ugrađuje i zalivanje. Manja dvorišta se završe za nekoliko dana, veća preuređenja traju dve do četiri nedelje. Ekipu sastavljamo prema poslu, a vlasnik firme, sa preko deset godina iskustva u struci, nadgleda radove i proverava kvalitet. Izlazak na teren i procenu radimo besplatno i bez obaveze — na licu mesta se najbrže vidi da li vaš plac traži setvu, busen ili samo ozbiljnu obnovu postojećeg travnjaka.