Kada saditi i orezivati tuje i živu ogradu

Živa ograda je jedna od retkih stvari u vrtu koje se prave jednom. Ako se vrsta, rastojanje i vreme sadnje pogode na početku, ograda decenijama radi svoj posao. Ako se promaše, greška se vidi tek posle treće ili četvrte godine, kada za nju više nema jednostavnog rešenja.

Kada se sadi

U kontinentalnim uslovima Vojvodine i Srema jesen je najbolji termin za sadnju žive ograde. Prozor od sredine septembra do sredine oktobra, dok je zemlja još topla od leta a vazduh se već ohladio, daje biljci nekoliko nedelja da pusti novo korenje bez pritiska isparavanja. Prvi mrazevi kod nas stižu u drugoj polovini oktobra, pa se sadnja zimzelenih vrsta ne odlaže dalje od tog roka — koren treba da uhvati podlogu dok je zemlja još mlaka.

Drugi upotrebljiv termin je rano proleće, od sredine marta do početka aprila, čim se zemlja prosuši toliko da se ne lepi za ašov. Prolećna sadnja traži znatno više zalivanja kroz prvu sezonu. Sadnice iz kontejnera mogu i usred leta, uz pouzdano zalivanje i malo hlada u prvim nedeljama — to nije nemoguće, nego je jednostavno najzahtevnija varijanta. Ono što stvarno treba izbeći jeste sadnja u smrznutu ili razmočenu zemlju kasne zime, jer se oko korena napravi zbijen sloj koji se posle teško popravlja.

Vrste koje se ovde dobro drže

Tuja

Thuja occidentalis ‘Smaragd’ je najsigurniji izbor za usku, pravilnu ogradu: raste sporo, sama drži konusnu formu i traži malo orezivanja. Sadi se na 60 do 70 cm u redu. ‘Brabant’ raste brže i šire, sadi se na 80 do 100 cm i traži dva rezanja godišnje da ne oređa pri dnu. Tuja slabo podnosi sušu i reflektovanu toplotu, pa uz južni zid, betonsku stazu ili asfalt gotovo uvek požuti ako se ne zaliva.

Lovorvišnja

Prunus laurocerasus, najčešće ‘Rotundifolia’ ili ‘Novita’, daje gustu ogradu krupnog lista i, za razliku od tuje, podnosi polusenku i severnu stranu. Rastojanje je 70 do 100 cm, zavisno od sorte. Velika prednost je što se regeneriše iz stare grane, pa se zapuštena ograda može spustiti i podmladiti. Na otvorenom terenu bez zaklona ume da strada u oštrim zimama, naročito tamo gde košava — a ona u Sremu duva sa jugoistoka — danima isušuje list nad smrznutom zemljom.

Kalina

Ligustrum je najtolerantniji od sve tri vrste: podnosi zbijeno tlo, sušu, često sečenje i gradsko zagađenje. U našoj zimi je poluzimzelen i u hladnijim godinama ostane proređen, pa je bolji izbor za među i uličnu ogradu nego za zaklon od pogleda tokom cele godine. Sadi se na 40 do 50 cm, često i u dva reda naizmenično.

Orezivanje i zašto je termin bitan

Kod tuje postoji pravilo od kog nema odstupanja: ne seče se u staro, ogolelo drvo. Na braon delu grane nema spavajućih pupoljaka, pa rupa koja tu nastane ostaje trajno. Tuja se zato skraćuje samo u zelenom prirastu, krajem maja ili u junu, uz eventualnu laganu korekciju krajem avgusta.

Lovorvišnja se reže makazama, a ne trimerom — list presečen na pola posmeđi i ograda nedeljama izgleda oštećeno. Glavni rez ide posle cvetanja, u maju ili junu, a drugi početkom avgusta; radikalno podmlađivanje se radi u martu. Kalina traži dva do tri reza od maja do kraja avgusta.

Zajedničko za sve tri vrste: posle sredine septembra se ne reže, jer mladi prirast nema vremena da odrveni pre prvih mrazeva. Ne reže se ni po mrazu ni na jakom podnevnom suncu. Presek ograde treba da bude blago trapezast, uži pri vrhu nego pri dnu. Ako su bokovi vertikalni ili, još gore, širi gore, donja trećina ostaje u senci, oređa i više se ne popunjava.

Prva godina posle sadnje

• Zalivati retko i obilno — jednom do dvaput nedeljno, ali do dubine korena, umesto svakodnevno površinski.
• Nastrti sloj malča od kore, pet do osam centimetara, ali ne uz samo stablo.
• Prihranjivati u proleće; posle sredine avgusta azot pravi samo mek prirast koji strada preko zime.
• Zimzelene vrste dobro zaliti u kasnu jesen, pre nego što se zemlja zaledi. Zimsko žućenje tuje najčešće je posledica isušivanja, a ne hladnoće.

Najčešće greške

Najčešća ozbiljna greška je pregusta sadnja. Sadnice u kontejneru izgledaju sitno, pa se ređaju na 40 cm da ograda „brže zatvori“. Posle četvrte godine biljke se međusobno zasenjuju, donje grane se suše, a u zbijenom sklopu se lakše javljaju gljivična oboljenja. Ograda tada nije gušća — samo je nepopravljivo proređena pri dnu.

Ostale greške koje se stalno ponavljaju: sadnja preduboko, tako da korenov vrat nestane pod zemljom; ostavljanje savijenog kontejnerskog korena nerazmotanog; sadnja tik uz ogradu, bez 50 do 60 cm razmaka za budući obim; i red tuja ispod krovnog oluka, gde ih voda naizmenično potapa i suši.

Izbor vrste, razmak i termin zavise od tipa zemljišta, ekspozicije i toga koliko brzo vam zaklon zaista treba. Ako ogradu planirate kao deo šireg uređenja parcele, kroz postavljanje vrta radimo analizu terena i raspored sadnje pre nego što se kupi ijedna sadnica, a tek posle toga idu plan, izvođenje i fino podešavanje na licu mesta. Na trošak najviše utiču dužina reda, izbor vrste i visina sadnica, pristup mehanizacije i stanje tla — sve to se najbrže razreši na besplatnom izlasku na teren, posle kog dobijate ponudu bez ikakve obaveze.